Chichi je kao i ostali kratkometražni filmovi ovog japanskog avangardiste, neobičan, a neobičan je mala reč da se opiše tridesetak sekundi bez slike (tj. crnila) sa muzikom i tri minuta slike bez ikakve zvučne podloge. Još jedno u nizu rediteljevih podsećanja na gubitak oca, verovatno i najuvrnutije od svih, što, naravno, uključujuje i neke od njemu svojstvenih "tripova". Eksperimentalni filmić par excellence.
No comments:
Post a Comment